zaštita – Beomed

10/дец/2014

U sezoni virusa i prehlada, evo šta treba da znate o gripu, njegovim simptomima, merama prevencije i zaštite.

Grip je najrasprostranjenije infektivno oboljenje, a ovakvi vremenski uslovi idealni su za otvaranje sezone gripa. Epidemije gripa javljaju se periodično i u dosta pravilnim vremenskim intervalima. Jedne se javljaju na svake 2 do 3 godine.

Veoma brzo se šire i izazvane su skoro uvek virusom A (odnosno njegovim varijantama A1, A2). Virus B izaziva manje epidemije i to svakih 4 do 6 godina. Grip se može razviti i u vidu pandemija, što se dešava svakih 30 do 50 godina (poznate su: Španska groznica 1918. kada je umrlo oko 20 miliona ljudi, pandemija azijskog gripa 1957. kada je obolelo 2 milijardi ljudi).

Razlikujemo tri tipa virusa gripa: A, B i C. Svi imaju slična biološka i patogena svojstva, ali se razlikuju po antigenoj strukturi i nekim epidemiološkim osobinama. I sama antigena struktura pojedinih tipova virusa gripa može da se menja vremenom. Ovo se naročito odnosi na tip A. Imunitet posle preležane infekcije je tipski, nestalan i kratkotrajan, a iščezava posle 1 do 2 godine (virus A), odnosno 3 do 5 godina (virus B). Zbog toga su moguća česta oboljenja prouzrokovana istim ili drugim virusom gripa.

Simptomi gripa

Inkubacija gripa je kratka i traje 1-2 dana. Grip počinje naglo, manifestuje se umorom, glavoboljom, bolovima u mišićima, zglobovima i kostima, jezom, drhtavicom, vrtoglavicom, znojenjem i skokom temperature. Javljaju se simptomi i znaci zapaljenja svih disajnih puteva (nos je zapušen, pacijent kija, iscrpljuje ga suv kašalj). Temperatura se povlači za 3 do 5 dana, a istovremeno se ublažavaju i svi manifestovani znaci bolesti.
Oporavak može da potraje 7 do 10 dana. Izvor infekcije je bolesnik u toku prvih 5 do 7 dana bolesti. Širenju infekcije doprinosi zimski period i boravak u zatvorenoj prostoriji. Osobe koje imaju alergije nisu podložnije oboljevanju od gripa.

Postoji razlika između zarazne kijavice i gripa

I kijavica i grip su respiratorna oboljenja, ali su izazvana različitim virusima. Zarazna kijavica je laka virusna infekcija sluznice nosa, koja se prepoznaje po obilnoj sekreciji iz nosa, koja nije praćena znacima opšte infekcije (virus zarazne kijavice obično zarazi samo gornje disajne puteve: nos i grlo). Za razliku od kijavice grip je akutno, infektivno vrlo zarazno respiratorno oboljenje, izazvano gripoznim virusom koji zarazi respiratorni sistem, uključujući i nos, grlo, disajne puteve, a u težim slučajevima i pluća. Grip je najrasprostranjenija infektivna bolest.

Prevencija gripa

I grip i zarazna kijavica su kapljične infekcije, tj. prenose se na isti način – putem mikroskopskih kapljica iz disajnih puteva zaražene osobe. Zaražena osoba kijanjem ili kašljanjem prska kapljice bilo na okolnu površinu ili osobu. Ukoliko kašlje i kija u svoje ruke dodirom na površine (radne, u prevozu, i sl.) prenosi na njih virus, koji onda zdrave osobe dodirom pokupe.

Kako se zaštititi:

Često perite ruke (koristite gel na bazi alkohola, ako nemate pristup vodi)
Kašljite i kijajte u maramicu ili u svoje ruke (operite ruke posle)
Kada kašljete ili kijate okrenite glavu od drugih u stranu
Ne dodirujte oči, nos ili usta (ovim možete sprečiti klice da prodru u Vaše telo)
Površine koje su zajedničke (telefoni, tastature, i druga oprema na radnom mestu, u školi, prevozu, i sl.) treba redovno čistiti, jer virusi mogu živeti i po nekoliko sati na tim površinama
Tokom sezone gripa izbegavajte gužve
Jedite zdravu hranu (time hranite i ojačavate svoj imuni sistem)
Redovno vežbajte (i tako ojačavate svoj imuni sistem), a osobe koje redovno vežbaju i ako se rezbole simptomi su im dosta blaži a period ozdravljenja brži
Vakcinišite se protiv gripa svake godine. Vakcine ne daju 100% zaštitu od gripa, ali oni su još uvek najbolji način da se spreči grip.

BEOMED

26/јул/2013

Šta tražite pri samo-pregledu: ABCDE melanoma

A = Asimetrija Jedna polovina je različita u odnosu na drugu polovinu mladeža.
[divider style=“divider1″ backtotop=“no“ top_margin=“5″ bottom_margin=“0″]

B = Granica nije pravilna, niti jasno definisana
[divider style=“divider1″ backtotop=“no“ top_margin=“5″ bottom_margin=“0″]

C = Boja varira od jedne oblasti do druge, različitih je nijansi (od bež, preko braon ili crne, ili je ponekad bele, crvene ili plave)
[divider style=“divider1″ backtotop=“no“ top_margin=“5″ bottom_margin=“0″]

D = prečnik melanoma je obično veći od 6mm (veličine olovke sa gumicom na vrhu) kada se dijagnostikuje, ali oni mogu biti i manji
[divider style=“divider1″ backtotop=“no“ top_margin=“5″ bottom_margin=“0″]

E = evolucija mladeža ili lezije kože treba da izgleda drugačije od ostalih (ili se menja u veličini, obliku ili boji).
[divider style=“divider1″ backtotop=“yes“ top_margin=“5″ bottom_margin=“0″]

Kako da se spreči rak kože?

[message_box type=“info/warning“ align=“left“ icon=“fa-check-circle“ close=“yes“ color=“#COLOR_CODE“ background=“#COLOR_CODE“ border_color=“#COLOR_CODE“ box_shadow_color=“#COLOR_CODE“ title=“Izlaganje suncu“]Izlaganje suncu je najveći faktor rizika za sve tipove karcinoma kože, uključujući i melanome[/message_box]

Naravno to nikako ne znači da se na suncu ne može boraviti, uživati i zabaviti se, a u isto vreme značajno smanjiti rizik od nastanka karcinoma kože. Evo kako to možete učiniti:

[icon class=“fa-check“ type=“rounded“ size=“fa-x“ border=“no“ bgcolor=“#30e805″ color=“#ffffff“][/icon]Uvek tražite hladovinu kada je to neophodno. Ne zaboravite da su sunčevi zraci najjači od 10 do 4 časa popodne (ako Vaša senka zgleda kraća od Vas samih, odmah potražite hladovinu
[icon class=“fa-check“ type=“rounded“ size=“fa-x“ border=“no“ bgcolor=“#30e805″ color=“#ffffff“][/icon]Nosite “zaštitnu” odeću (svetlih tonova, laganih, prirodnih materijala) kada u navedenom vremenu morate biti izloženi sunčevim zracima, kao što su majice dugih rukava majica, pantalone, šešire sa širokim obodima, naočare za sunce
[icon class=“fa-check“ type=“rounded“ size=“fa-x“ border=“no“ bgcolor=“#30e805″ color=“#ffffff“][/icon]Ne štedite na kremama za sunčanje velikim zaštitnim faktorom, ukoliko ste na plaži, bazenu, onda i vodootporne. Zaštitni faktor (SPF) neka bude minimum 15, za osobe svetle puti 30 ili više. Navedene kreme pružaju zaštitu od obe vrste zračenja: ultravioletnih A (UVA) i ultraljubičastih B (UVB) zraka. Otprilike svaka dva sata, čak i u oblačnim danima, kao i posle kupanja ili znojenje ponovo se namažite kremom.
[icon_check]Budite posebno obazrivi u blizini vode, snega i peska, jer oni reflektuju i intenziviraju štetne zrake sunca, koji mogu povećati šanse za opekotina od sunca
[icon class=“fa-check“ type=“rounded“ size=“fa-x“ border=“no“ bgcolor=“#30e805″ color=“#ffffff“][/icon]Jedite namirnice koje su prirodno bogate vitaminom D ili uzimajte komplekse sa vitaminom D u sebi

[icon class=“fa-check“ type=“rounded“ size=“fa-x“ border=“no“ bgcolor=“#30e805″ color=“#ffffff“][/icon]Izbegavajte solarijume. Ultraljubičasti zraci solarijuma (isto kao i sunca) mogu da izazovu rak kože i intenziviraju nastanak bora

[message_box type=“info/warning“ align=“left“ icon=“fa-check-circle“ close=“yes“ color=“#COLOR_CODE“ background=“#COLOR_CODE“ border_color=“#COLOR_CODE“ box_shadow_color=“#COLOR_CODE“ title=“Provera“]
Proverite svoju kožu samo-pregledom ili posetite lekara. Odaberite dan u godini i neka bude isplaniran kao Vaš dan za tu priliku (datum kada ćete proveravati kako Vam godine i sunce ne mogu ništa )
Ukoliko imate bilo kakvo pitanje, treba Vam pomoć ili savet pozovite 011 / 39 79 882 i tim BEOMEDA će Vam rado pomoći.
[/message_box]

literatura:

American Cancer Society. Cancer Facts and Figures 2011.
Robinson, JK. Sun Exposure, Sun Protection and Vitamin D. JAMA 2005; 294: 1541-43.

Beomed

Šta treba da znate o gripu