BLOG

terapija_za_grip_m.jpg
17/дец/2014

Kada Vas slomi temperatura, kada ste malaksali, imate bolove u mišićima, bol u grlu, otežano gutate, „zapušeni“ ste, imate glavobolju, postoje situacije, kada uz svo vaše znanje i terapeutske veštine, obavezno treba posetiti lekara ukoliko imate neki od sledećih simptoma:

 

  • otežano disanje
  • konstantnu temperaturu
  • povraćanje
  • bolno gutanje
  • stalni kašalj
  • upornu glavobolju
  • gušenje

 

Ono što treba da znate o lečenju gripa je da ne postoji kauzalna terapija gripa (terapija koja leči uzrok), pa je zato i glavni cilj terapije da ublaži simptome bolesti, kao i da spreči i leči komplikacije. Simptomatska terapija obuhvata (terapija koja snižava temperaturu, protiv kašlja, zapušenog nosa, bolova): antipiretike, sirupe protiv suvog kašlja, kapi za nos ili slani nazalni sprejevi, i sl. Oni najbolje rezultate daju ako se uzimaju do 48h od pojave prvih simptoma.

 

Kolege, rođaci i prijatelji će Vam savetovati da uzmete već čuvene lekove Tamiflu ili Relenzu. To su lekovi koji su razvijeni da skrate period bolesti i intenzitet manifestovanih simptoma gripa. Ovi lekovi skraćuju vreme oporavka na jedan do dva dana. Tamiflu i Relenza daju najbolje rezultate kada se uzmu u roku od 48 sati od pojave prvih simptoma. U svakom slučaju kliničke studije pokazuju da ovi lekovi daju dobre rezultate i kada lečenje počne i nakon 48 sati od manifestacije prvih simptoma. U svakom slučaju ove lekove ne uzimajte na svoju ruku, a naročito ne radi „prevencije“. Obavezno se konsultujte sa ordinirajućim lekarom.

Nikako ne uzimajte ni antibiotike. Antibiotici ne pomažu u lečenju gripa (to su lekovi koji „ubijaju“ bakterije, ali ne i viruse, uključujući i viruse gripa i zarazne kijavice). Međutim, grip može da oslabi imunološki sistem i otvori vrata za bakterijske infekcije (naročito kod dece, starih i pacijenata sa hroničnim bolestima). Tada antibiotici imaju veoma značajno mesto u lečenju bakterijskih komplikacija. Ove kategorije pacijenata obavezno treba da posete lekara.

Ono što Vam može pomoći i za šta se treba opredeliti je vakcinacija protiv gripa. Vakcina protiv gripa spada u specifičnu zaštitu i bazira se na masovnoj aktivnoj imunizaciji stanovništva. Vakcine ne daju 100% zaštitu od gripa, ali su one najbolji način da se spreči grip. Imunitet je strogo tipski, pa se zato prvo identifikuje tip virusa, proizvede odgovarajuća vakcina, a potom se sprovodi vakcinacija. Na žalost, ovako nastao imunitet je kratkog trajanja pa se vakcinacija mora ponavljati svake godine. Vakcina se preporučuje za radno aktivno stanovništvo, a poseban akcenat se stavlja na osobe sa hroničnim plućnim bolestima (sa astmom npr. jer je verovatnije da će imati komplikacije poput upale pluća). Takođe, u riziku od komplikacija su i bebe mlađe od 6 meseci, trudnice, osobe sa oslabljenim imunim sistemom, osobe sa dijabetesom, osobe sa neurološkim oboljenjima, sa srčanim oboljenjima, kao i starije osobe.


terapija-bola.jpg
22/сеп/2014

TERAPIJA BOLA – NEOPHODNOST TIMSKOG RADA

[message_box type=“info/warning“ align=“left“ icon=“fa-check-circle“ close=“yes“ color=“#COLOR_CODE“ background=“#COLOR_CODE“ border_color=“#COLOR_CODE“ box_shadow_color=“#COLOR_CODE“ title=“Terapija bola“]Otklanjanje bola kod pacijenata je za lekare svih specijalnosti jedan od najvažnijih, najurgentnijih, ali najčešće i najkompleksnijih zadataka. Značaj timskog rada (lekar, medicinska sestra/tehničar, psihoterapeut, i dr.) je od velike važnosti za lekara koji se ozbiljno prihvati rešavanju ovoga zadatka.[/message_box]

  • Šta je u stvari bol?
  • Kako nastaje?
  • Kako ga doživljavamo?
  • Kako ga procenjujemo na skali bola?
  • Kako najuspešnije tretirati?

Ova i slična pitanje često se čuju u ordinaciji. Momenat kada pacijent zatraži pomoć je momenat kada je pacijent zbog prisutnog bola (bilo intenziteta ili vremenskog intervala postojanja bola) delimično ili potpuno onemogućen u obavljanju svojih svakodnevnih dnevnih aktivnosti. Naravno, i sam doživljaj bola kod različitih pacijenata ili u različitim stanjima je potpuno razližičit.
Po definiciji Internacionalnog udruženja za istraživanje bola bol je «neprijatan senzorni ili emocionalni doživljaj, koji je izazvan postojećim ili mogućim oštećenjem tkiva ili koji je opisan rečima koje odgovaraju takvom oštećenju».
Uzroci bola su neprijatni i štetni nadražaji. To mogu biti nadražaji mehaničke prirode (kao što su povrede), hemijska oštećenja (dejstvo hemijskih materija, organske ili neorganske prirode), velika toplota ili hladnoća, i sl. Bol se javlja i kao jedan od simptoma u nekim patološkim stanjima organizma (gotovo da nema čoveka koji se nije nosio sa bolom koji se javlja kod kancera kod člana bliže ili dalje familije, bliskog prijatelja, komšije…).

Po trajanju simptoma i karakteristikama bola, bol se može podeliti na:

  • Akutni bol (trajanje umerenog ili jakog bola do 7 dana, najčešće određeni događaj je uzrok bola, umeren psihološki uticaj)
  • Subakutni bol (trajanje umerenog ili jakog bola od 7 dana do 6 meseci, najčešće određeni događaj je uzrok bola, umeren psihološki uticaj )
  • Akutni trajući (održavajući) bol (neodređeno vremensko trajanje obično jakog bola, uzrok je trajuće tkivno oštećenje zbog malignog procesa, depresija i anksioznost su česti)
  • Akutni povratni (rekurentni) bol (neodređeno vremensko trajanje umerenog ili jakog bola, uzrok je hronična organska nemaligna patologija, depresija i anksioznost su česti)
  • Hronični (nesavladivi) benigni bolni sindrom bol (trajanje umerenog ili jakog bola duže je od 6 meseci, uzrok je nepoznat, značajan je psihološki uticaj, indikovana je psihoterapija).

Akutni bol upozorava organizam/osobu na prisustvo štetnog ili potencijalno štetnog nadražaja van organizma. Uzrok akutnog bola je uvek poznat, kao što se tačno može definisati vreme nastanka, a uklanjanjem uzroka nestaje i bol. Mogu biti prisutni i simptomi i znaci povećane aktivnosti autonomnog nervnog sistema, kao što su: povišen krvni pritisak, znojenje, ubrzan srčani ritam, ubrzano disanje i sl.

Hroničan bol je bol koji traje duže od tri meseca i teško je definisati tačno vreme nastanka bola. Uzrok bola je najčešće nepoznat ili ga je nemoguće odstraniti. Bol više ne upozorava organizam već sam po sebi postaje oboljenje. Prisutni su i znaci hroničnog umora, nesanice, malaksalosti, razdražljivosti, gubitak apetita tj. razvijaju se hronični znaci vegetativnog nervnog sistema. Kao takav, bol utiče na pacijentovu ličnost, ometa ga u obavljanju svakodnevnih dnevnih aktivnosti i tako sprečava da živi kvalitetnim životom, a to utiče i na pacijentovu okolinu. Psihosocijalni činioci se ugrađuju u ukupni doživljaj bola i postaju važniji i od bolnog nadražaja. Pacijent se povlači, postaje depresivan ili anksiozan ili i jedno i drugo i indikovano je uključivanje psihoterapeuta u rad na lečenju ovakvog bola, koje obuhvata ne samo uklanjanje uzroka bola već i posledice dugotrajnog trajanja bola.
[message_box type=“info/warning“ align=“left“ icon=“fa-check-circle“ close=“yes“ color=“#COLOR_CODE“ background=“#COLOR_CODE“ border_color=“#COLOR_CODE“ box_shadow_color=“#COLOR_CODE“ title=“Praćenje signala“]Na osnovu svega rečenog veoma je bitno pratiti signale koje nam svopstveni organizam šalje i reagovati na vreme. U razvijenim zemljama, što se pokazalo kao izuzetno uspešno, u zdravstvenim ustanovama, na svim nivoima, formirani su timovi koji se bave lečenjem bola. U timu pored lekara (porodičnih lekara, fizijatara, neurologa, reumatologa, anesteziologa, i dr.) obavezno su uključeni i psihoterapeuti. [/message_box]

Izvori:
Handbook of Pain Management, A Clinical companion to Wall and Melzack’s textbook of Pain, 2003.
J. Jovanović, Farmakoterapija bola: analgetici i njihovi adjuvansi, Elit-Medica, Beograd, 2007.


beomed futer logo (1)

Pružamo visoko kvalitetnu medicinsku negu zasnovanu na dokazima za vaše dete i sve članove vaše porodice, u malom, ali sigurnom okruženju, od rođenja do odraslog doba.

Najnoviji članci

© 2018 - BeoMed. Sva prava zadržana.