gripa.jpg
10/дец/2014

U sezoni virusa i prehlada, evo šta treba da znate o gripu, njegovim simptomima, merama prevencije i zaštite.

Grip je najrasprostranjenije infektivno oboljenje, a ovakvi vremenski uslovi idealni su za otvaranje sezone gripa. Epidemije gripa javljaju se periodično i u dosta pravilnim vremenskim intervalima. Jedne se javljaju na svake 2 do 3 godine.

Veoma brzo se šire i izazvane su skoro uvek virusom A (odnosno njegovim varijantama A1, A2). Virus B izaziva manje epidemije i to svakih 4 do 6 godina. Grip se može razviti i u vidu pandemija, što se dešava svakih 30 do 50 godina (poznate su: Španska groznica 1918. kada je umrlo oko 20 miliona ljudi, pandemija azijskog gripa 1957. kada je obolelo 2 milijardi ljudi).

Razlikujemo tri tipa virusa gripa: A, B i C. Svi imaju slična biološka i patogena svojstva, ali se razlikuju po antigenoj strukturi i nekim epidemiološkim osobinama. I sama antigena struktura pojedinih tipova virusa gripa može da se menja vremenom. Ovo se naročito odnosi na tip A. Imunitet posle preležane infekcije je tipski, nestalan i kratkotrajan, a iščezava posle 1 do 2 godine (virus A), odnosno 3 do 5 godina (virus B). Zbog toga su moguća česta oboljenja prouzrokovana istim ili drugim virusom gripa.

Simptomi gripa

Inkubacija gripa je kratka i traje 1-2 dana. Grip počinje naglo, manifestuje se umorom, glavoboljom, bolovima u mišićima, zglobovima i kostima, jezom, drhtavicom, vrtoglavicom, znojenjem i skokom temperature. Javljaju se simptomi i znaci zapaljenja svih disajnih puteva (nos je zapušen, pacijent kija, iscrpljuje ga suv kašalj). Temperatura se povlači za 3 do 5 dana, a istovremeno se ublažavaju i svi manifestovani znaci bolesti.
Oporavak može da potraje 7 do 10 dana. Izvor infekcije je bolesnik u toku prvih 5 do 7 dana bolesti. Širenju infekcije doprinosi zimski period i boravak u zatvorenoj prostoriji. Osobe koje imaju alergije nisu podložnije oboljevanju od gripa.

Postoji razlika između zarazne kijavice i gripa

I kijavica i grip su respiratorna oboljenja, ali su izazvana različitim virusima. Zarazna kijavica je laka virusna infekcija sluznice nosa, koja se prepoznaje po obilnoj sekreciji iz nosa, koja nije praćena znacima opšte infekcije (virus zarazne kijavice obično zarazi samo gornje disajne puteve: nos i grlo). Za razliku od kijavice grip je akutno, infektivno vrlo zarazno respiratorno oboljenje, izazvano gripoznim virusom koji zarazi respiratorni sistem, uključujući i nos, grlo, disajne puteve, a u težim slučajevima i pluća. Grip je najrasprostranjenija infektivna bolest.

Prevencija gripa

I grip i zarazna kijavica su kapljične infekcije, tj. prenose se na isti način – putem mikroskopskih kapljica iz disajnih puteva zaražene osobe. Zaražena osoba kijanjem ili kašljanjem prska kapljice bilo na okolnu površinu ili osobu. Ukoliko kašlje i kija u svoje ruke dodirom na površine (radne, u prevozu, i sl.) prenosi na njih virus, koji onda zdrave osobe dodirom pokupe.

Kako se zaštititi:

  • Često perite ruke (koristite gel na bazi alkohola, ako nemate pristup vodi)
  • Kašljite i kijajte u maramicu ili u svoje ruke (operite ruke posle)
  • Kada kašljete ili kijate okrenite glavu od drugih u stranu
  • Ne dodirujte oči, nos ili usta (ovim možete sprečiti klice da prodru u Vaše telo)
  • Površine koje su zajedničke (telefoni, tastature, i druga oprema na radnom mestu, u školi, prevozu, i sl.) treba redovno čistiti, jer virusi mogu živeti i po nekoliko sati na tim površinama
  • Tokom sezone gripa izbegavajte gužve
  • Jedite zdravu hranu (time hranite i ojačavate svoj imuni sistem)
  • Redovno vežbajte (i tako ojačavate svoj imuni sistem), a osobe koje redovno vežbaju i ako se rezbole simptomi su im dosta blaži a period ozdravljenja brži
  • Vakcinišite se protiv gripa svake godine. Vakcine ne daju 100% zaštitu od gripa, ali oni su još uvek najbolji način da se spreči grip.

RAD_U_ORDINACIJI.jpg
25/јул/2013

[message_box type=“info/warning“ align=“left“ icon=“fa-check-circle“ close=“yes“ color=“#COLOR_CODE“ background=“#COLOR_CODE“ border_color=“#COLOR_CODE“ box_shadow_color=“#COLOR_CODE“ title=“Karcinom kože“]Karcinom kože može se javiti kod svakoga, ali se rizik od oboljevanja povećava s godinama. Postoji i individualna sklonost, pa su tako neke osobe u većem riziku od oboljevanja od drugih (skloniji su). Posebno su osetljive osobe svetle puti i koje lako izgore na suncu, sa svetlom kosom, brojnim pegama, osobe koje su dugo boravile na suncu u prošlosti (u našim krajevima to je slučaj sa poljoprivrednicima, u primarskim sa mornarima), ukoliko je postojalo ranije pojavljivanje ovog oboljenja, ukoliko postoji porodična istorija oboljevanja od karcinoma kože. Osobe koje su imale karcinom kože ili prekanceroznu leziju, najčešće su bile izložene velikim količinama sunčevog zračenja, imale su opekotine, imaju povećan rizik od ponovnog nastanka neke maligne bolesti kože.[/message_box]
[icon class=“fa-check“ type=“rounded“ size=“fa-x“ border=“no“ bgcolor=“#30e805″ color=“#ffffff“][/icon]
Najveći izazov je otkriti kancer u početnoj fazi, u ranom stadijumu, kada je i najveća verovatnoća potpunog izlečenja. Pojavi karcinoma kože mogu prethoditi prekancerozne lezije.

Prvi korak ka životu bez raka kože je obrazovanje pacijenata svih starosnih dobi o prevenciji i ranom otkrivanju karcinoma kože.

Iz tih razloga slogan akcije Američke Akademije Dermatologa borbe protiv ove bolesti glasi PREVENCIJA. DETEKCIJA. ŽIVOT.

Kako da proverite stanje svoje kože?

  • Prva linija odbrane od karcinoma kože počinje upravo sa Vama. Pitajte Vašeg ordinirajućeg/porodičnog lekara ili dermatologa koliko često treba da kontrolišete Vašu kožu kako bi prepoznali prve znake oboljenja. Obratite se Vašem ordinirajućem/porodičnom lekaru koji će Vas uputiti kod dermatologa ukoliko primetite bilo šta sumnjivo. Ovi jednostavni koraci mogu pomoći da se osigura da se karcinom kože dijagnostikuje u najranijoj fazi, kada je uspešnost potpunog izlečenja najveća.

U daljem tekstu naći ćete informacije o tome kako da uradite samo – pregled kože i na šta treba da obratite pažnju.

Kako da izvršite samo-pregled

Ovim jednostavnim periodičnim aktivnostima možete registrovati promene na koži i na taj način na vreme reagovati konsultujuću Vašeg ordinirajućeg/porodičnog lekara ili dermatologa.

slika1

slika2

slika3

slika4

slika5

[divider style=“divider1″ backtotop=“no“ top_margin=“20″ bottom_margin=“20″]

1. Pregledajte vrat i vlasište ručnim ogledalom.
2. Savijte ruke i pogledajte pažljivo podlaktice, predeo ispod pazuha i dlanove
3. Istražite svoje telo s preda i od pozadi u ogledalu, onda pogledajte kako unutrašnju, tako i spoljašnju stranu desne i leve podignute ruke
4. Na isti način u sedećem položaju ( za ovo vam ne treba ogledalo ) pogledajte noge i stopala, prostor izmedju prstiju.
5. Na kraju, proverite ledja i zadnjicu sa ručnim ogledalom

[message_box type=“info/warning“ align=“left“ icon=“fa-check-circle“ close=“yes“ color=“#COLOR_CODE“ background=“#COLOR_CODE“ border_color=“#COLOR_CODE“ box_shadow_color=“#COLOR_CODE“ title=“Sledi“]
U sutrašnjem blogu :

Šta tražite pri samo-pregledu: ABCDE melanoma

Kako da se spreči rak kože?

[/message_box]

Ukoliko imate bilo kakvo pitanje, treba Vam pomoć ili savet pozovite  011 / 39 79 882 ili 061-16-26-570  i tim BEOMEDA će Vam rado pomoći.


beomed futer logo (1)

Pružamo visoko kvalitetnu medicinsku negu zasnovanu na dokazima za vaše dete i sve članove vaše porodice, u malom, ali sigurnom okruženju, od rođenja do odraslog doba.

© 2018 - BeoMed. Sva prava zadržana.