Geštalt psihoterapija – šta je to?
[message_box type=“info/warning“ align=“left“ icon=“fa-check-circle“ close=“yes“ color=“#COLOR_CODE“ background=“#COLOR_CODE“ border_color=“#COLOR_CODE“ box_shadow_color=“#COLOR_CODE“ title=“Geštalt psihoterapija“]Pojam „geštalt“ je izvorno nemačka reč koja se ne prevodi, a znači celinu ili potpunu konfiguraciju nečega. Tako se i u geštalt psihoterapiji osoba (klijent/pacijent) gleda kao celina ili jedinstvena posebnost (individua) u određenoj životnoj situaciji (koja se može razumeti uzimajući u obzir njen/njegov doživljaj celokupnog životnog okruženja).[/message_box]
Teorija geštalt psihoterapije se temelji na tri glavna izvora:
- psihoanalizi, čiji se glavni doprinos tiče važnih principa koji se odnose na naš unutrašnji život,
- holističkom, fenomenološkom i egzistencijalnom pokretu, s usmerenjem na lično iskustvo i svakodnevicu i
- Gestalt psihologiji.
U geštalt psihoterapiji ključan je pojam svesnosti. Svesnost omogućava lični/individualni rast i razvoj svih potencijala koji je usmeren ka celovitosti i usklađenosti sa životnim poljem. To se omogućava opažanjem/osvešćenjem kako živimo u sadašnjosti i istraživanjem kako kreiramo ustaljene obrasce ponašanja koji ne dovode do rezultata koje želimo, već nas uznemiravaju i ostavljaju duboko nezadovoljnim i/ili bolesnim. Koristeći opažanje/osvešćenje (pri čemu ništa ne osuđujemo niti kritikujemo) moguće je osvestiti osećanja, doživljavanje, senzacije, kao i načine ponašanja koji ne dovode do zadovoljavajućeg razrešenja situacije, pa se kreativnim eksperimentisanjem pokušava i dolazi do promena u našim stavovima i ponašanju.
U radu sa klijentom terapeut se susreće s pojmom klijentovog „stila u uspostavljanju kontakta“, nečega tj. „šeme” koju je klijent/klijentkinja razvio/la tokom života od najranije mladosti: specifične karakteristike kako u uspostavljanju kontakta sa spoljašnjim svetom, tako i u njihovem unutarašnjim svetu osećaja i stavova. Budući da je to podložno stalnoj promeni, prilagođavanju, rastu i razvoju, reč je o procesu, a ne o strukturi. Iz tog razloga proces psihoterapije je ne samo različit za svako ljudsko biće, već se menja i kod svake osobe tokom vremena i samog procesa rada. Opis tog određenog stila uspostavljanja kontakta tokom vremena je ono što se u geštaltu zove posebnošću/individualnošću.
U terapiji se puno pažnje posvećuje pronalaženju i razvoju adekvatne podrške za određeni stepen kontaktiranja koji želimo ostvariti.
Dr Olivera M. Ćirković
