Morbili su u narodu poznati i kao , šarulje, male boginje, mrase,  ospice. Predstavljaju akutno infektivno virusno oboljenje, koje je veoma kontagiozno, a pripada grupi osipnih groznica. Odlikuje se izraženim kataralnim (upalnim) znacima i makulopapuloznom ospom.

Obolevaju uglavnom najmlađa deca. U našoj zemlji zakonom je regulisana vakcinacija protiv ove bolesti kao obavezna. Još 1961. godine Dr Milovanović je prvi u našoj zemlji izradio živu atenuiranu vakcinu koju je nazvao Beograd. Ovom vakcinom je izvršena masivna vakcinacija uporedo sa vakcinacijom inostranih autora i dobijeni su vrlo dobri rezultati.

Izazivač malih boginja je virus koji u spoljnoj sredini nije mnogo otporan, ukoliko nije zaštićen u proteinskoj materiji. Ubijaju ga ultravioletni, pa i sunčevi zraci.

Male boginje spadaju u kapljične infekcije (virusi se nalaze u rinofaringealnom sekretu i suzama). Najčešće obolevaju predškolska, pa školska deca. Odojčad do 6 meseci obolevaju izuzetno retko, jer ih štiti transplacentarni imunitet. U starijim mesecima života bebe češće obolevaju. Odrasle osobe retko obolevaju, jer su stekle imunitet vakcinacijom u detinjstvu. Bolesnik je isključivo izvor infekcije (počevši od kraja inkubacije, pa sve dok ospa ne izbledi). Inkubacija traje 10-12 dana. Poslednjih dana inkubacije pacijent je zarazan.

Morbili traju prosečno 15-20 dana. Oboljenje ima ciklični tok razvoja i prolazi kroz sledeće stadijume:

Kataralni stadijum, traje 2-4 dana; početak bolesti je nagao, temperatura dostiže 38-40C; dete se žali da je žedno, da ima glavobolju, smeta mu svetlo i suze mu oči, javlja se bol i grebanje u guši, kašlje suvo i uporno; lice je natečeno, zajapureno, poznato kao „plačna maska“.

Osipni stadijum, obično traje 3-6 dana i bolesnik je zarazan dok ospa ne počne da bledi; u ovom stadijumu povećava se temperatura, pojačavaju se svi znaci upale i izbija makulopapulozna ospa, a kad je ospa i vrlo izražena, ona nije difuzna, jer se između elemenata ospe uvek vide delovi zdrave kože; ospa ima određeni red izbijanja i on je vrlo dragocen za dijagnozu malih boginja

Stadijum rekonvalescencije, traje oko 7 dana; bolesnik bolje jede i spava, na mestu ospe ostaju pigmentacije na koži koje se zadržavaju 1-2 nedelje, a istovremeno počinje i perutanje kože, koje traje 3-7 dana.

Male boginje ostavljaju solidan doživotni imunitet. U toku malih boginja treba sprovoditi uobičajene opšte mere (izolacija bolesnika, prijava oboljenja, dezinfekcija). Dete treba držati u zračnoj i svetloj sobi, temperature 24 stepena. Bolesno dete se oblači i pokriva kao kada je zdravo. Hidratacija deteta igra veliku ulogu u febrilnom periodu. Obzirom da su morbili virusne etiologije nema antibiotske terapije (ukoliko nije došlo do komplikacija i tada se terapija daje samo uz savet i kontrolu ordinirajućeg lekara). Koristi se simptomatska terapija protiv povišene temperature, kašlja i kataralnih simptoma.

Izvor: Kosanović – Ćetković Desanka i saradnici, Akutne infektivne bolesti

Osim prehlada i gripa, koji su neizbežna pojava ovih dana, decu predškolskog i školskog uzrasta mogu ostaviti u postelji i mamama i bakama dobro poznate virusne osipne groznice. Uzroci mogu biti različiti: vremenske prilike, kolektiv, izostanak vakcinacije, i sl.

Osipne groznice su akutna infektivna oboljenja sa ospom i temperaturom, po čemu su i dobila svoje ime. U ovu grupu bolesti ubrajaju se: šarlah, variola, morbili, varicela i rubela i neke druge virusne ospe.

Šarlah je, za razliku od svih gore pobrojanih, bakterijsko oboljenje. Morbili (kod nas poznate kao male boginje, ospice, šarulje), varicela (ovčije boginje) i rubella (rubeola, crvenka) su osipne groznice čiji su uzročnici različiti virusi, koji imaju različite osobine (npr. virus variole je dosta otporan, dok ostali to nisu). Izvor svih osipnih bolesti se prenosi kapljičnim putem, pa se zato češće i javljaju u zimskom periodu. Deca većinom obolevaju, naročito deca iz kolektiva (vrtići, škole, i sl.). Virusi ulaze u organizam preko nazofarinksa, razmožavaju se u epitelu gornjih disajnih puteva i pratećim limfnim čvorovima i žlezdama. Virusi osipnih groznica su dermatotropni iz tog razloga nastaje ospa kao rezultat dejstva virusa na kožu. Kod svake ospe se opisuju sledeći elementi:

• Vreme izbijanja (kod variole i morbila ospa izbija 3-5.dana bolesti, a kod varicele i rubele 1-2.dana)
• Lokalizacija (ospa može da se javi po celom telu, uključujući dlanove i tabane, ali ima i svoj specifičan raspored)
• Način širenja (ospa ima svoj redosled širenja kod različitih osipnih groznica)
• Morfologija (ospa se sastoji od pojedinačnih promena na koži (eflorescencija), različitog oblika, veličine, boje i razvoja)
• Evolucija eflorescencija (tok promena na koži).

Virusne osipne groznice spadaju u generalizovana oboljenja, pa je inkubacioni period dug i traje 10-20 dana. U kliničkoj slici dominiraju tri činioca: temperatura (koja nije obavezna, naročito kod varicele i rubele), ospa i ciklični tok bolesti (ima tri stadijuma: kataralni – zapaljenje konjuktiva i svih sluznica respiratornog stabla, osipni i rekonvalescentni stadijum – traje nekoliko dana, do nekoliko nedelja, a često je perutanje kože u ovom periodu).

Dijagnoza bolesti se postavlja na osnovu kliničke slike, kao i epidemioloških podataka, a najlakše se postavlja u osipnom stadijumu bolesti. Preležane osipne groznice osiguravaju solidan imunitet. Pošto su ovo virusne bolesti, uglavnom se primenjuje simptomatska terapija i nega, a antibiotska terapija se primenjuje samo u slučaju bakterijskih komplikacija. Vakcine protiv variole, morbila i rubele daju solidan imunitet.

Izvor: Kosanović – Ćetković Desanka i saradnici, Akutne infektivne bolesti