Koje vrste imuniteta postoje, koja je njihova uloga i zašto su neophodne, objašnjavamo u ovom tekstu.

 

Imunološka reakcija je neophodna za preživljavanje, jer bi bez nje neminovno nastupila smrt usled infekcije. Svi mi živimo u okruženju prepunom mikroorganizama (bakterije, virusi, paraziti, jednoćelijski i višećelijski organizmi) od kojih mnogi mogu oštetiti, a čak i usmrtiti individuu. Znači, jedna od najvažnijih uloga našeg imunološkog sistema je zaštita od infekcije, odnosno zaraznih bolesti. I naravno, ta uloga je samo jedna, dobro nam došla funkcija imunološkog sistema.

Imunološki sistem, za razliku od većine ostalih organskih sistema, nije lokalizovan. On se sastoji limforetikularnih organa i tkiva difuzno raspoređenih u telu. Potporna mreža tkiva građena od nepokretnih retikularnih ćelija i vlakana udomljuje različite pokretne ćelije (limfociti, monociti, leukociti, mastociti, trombociti). Da vas ne zbunjujem! To vam je ono kad vam doktor kaže “Uradite krvnu sliku sa leukocitarnom formulom”, a kad donesete rezultate, iako vi vidite samo neke oznake i cifre vaš doktor zna da li se radi o virusnoj ili bakterijskoj infekciji ili šta treba još od dodatnih analiza, da li treba antibiotska terapija, i sl.

Najvažniji događaj u započinjanju imunološke reakcije je prepoznavanje hemijskih tvorevina koji su temelj razlikovanja vlastitog od tuđeg. Imunitet na bolest/i nastaje formiranjem antitela na antigene koji ukazuju na prisustvo neke bolesti u sistemu osobe. Antitela su proteini koje proizvodi telo da neutrališe ili uništiti toksine ili organizme koje određena bolesti nosi i specifična su za svaku bolest. Šta to znači? Na primer, antitela za male boginje će štititi osobu koja je izložena malim boginjama, ali neće imati efekta ako je ta ista izložena na primer  velikom kašlju.

Postoje dve vrste imuniteta:

Aktivan imunitet
Pasivan imunitet

Aktivan imunitet nastaje kao rezultat izloženosti organizama bolesti, pa bolest motiviše imuni sistem da proizvede antitela na tu istu bolest. Izlaganje organizma bolesti može da nastupi preko infekcije sa stvarnom bolešću (to se naziva prirodni imunitet) ili uvođenjem umrtvljenog ili oslabljenog obliku uzročnika bolesti preko vakcinacije (vakcinom indukovani imunitet). U svakom slučaju, ako imuni čovek dođe u dodir sa tom infekcijom u budućnosti, njegov imuni sistem će je prepoznati i odmah započeti proizvodnju antitela neophodnih da se bori protiv iste. Aktivan imunitet je dugotrajan, nekad doživotno.

Pasivan imunitet je kada osoba poseduje antitela na bolesti, ali ih nije proizvela svojim sopstvenim imunim sistemom. Novorođenče dobija pasivno imunitet od svoje majke preko placente. Osoba može dobiti pasivni imunitet preko antitela koja se nalaze u krvnim produktima poput imunoglobulina, koji se mogu dati kada je potrebna hitna zaštita od specifične bolesti. Ovo je velika prednost za pasivni imunitet.

Zaštita je neposredna, a za aktivni imunitet potrebno je vreme (obično nekoliko nedelja) da se razvija. Međutim, pasivni imunitet traje samo nekoliko nedelja ili meseci, za razliku od aktivnog imuniteta koji je dugotrajan.

Autor: dr Olivera M. Ćirković
Izvor: Allegretti N.et al. Imunologija, Školska knjiga, Zagreb.

Attachment