Geštalt kao psihoterapijski pristup

Geštalt psihoterapija – šta je to?

Teorija geštalt psihoterapije se temelji na tri glavna izvora:

• psihoanalizi, čiji se glavni doprinos tiče važnih principa koji se odnose na naš unutrašnji život,
• holističkom, fenomenološkom i egzistencijalnom pokretu, s usmerenjem na lično iskustvo i svakodnevicu i
• Gestalt psihologiji.

U geštalt psihoterapiji ključan je pojam svesnosti. Svesnost omogućava lični/individualni rast i razvoj svih potencijala koji je usmeren ka celovitosti i usklađenosti sa životnim poljem. To se omogućava opažanjem/osvešćenjem kako živimo u sadašnjosti i istraživanjem kako kreiramo ustaljene obrasce ponašanja koji ne dovode do rezultata koje želimo, već nas uznemiravaju i ostavljaju duboko nezadovoljnim i/ili bolesnim. Koristeći opažanje/osvešćenje (pri čemu ništa ne osuđujemo niti kritikujemo) moguće je osvestiti osećanja, doživljavanje, senzacije, kao i načine ponašanja koji ne dovode do zadovoljavajućeg razrešenja situacije, pa se kreativnim eksperimentisanjem pokušava i dolazi do promena u našim stavovima i ponašanju.

U radu sa klijentom terapeut se susreće s pojmom klijentovog „stila u uspostavljanju kontakta“, nečega tj. “šeme” koju je klijent/klijentkinja razvio/la tokom života od najranije mladosti: specifične karakteristike kako u uspostavljanju kontakta sa spoljašnjim svetom, tako i u njihovem unutarašnjim svetu osećaja i stavova. Budući da je to podložno stalnoj promeni, prilagođavanju, rastu i razvoju, reč je o procesu, a ne o strukturi. Iz tog razloga proces psihoterapije je ne samo različit za svako ljudsko biće, već se menja i kod svake osobe tokom vremena i samog procesa rada. Opis tog određenog stila uspostavljanja kontakta tokom vremena je ono što se u geštaltu zove posebnošću/individualnošću.

U terapiji se puno pažnje posvećuje pronalaženju i razvoju adekvatne podrške za određeni stepen kontaktiranja koji želimo ostvariti.

Dr Olivera M. Ćirković

Izvor