Geštalt terapija

Posebna pažnja se posvećuje odnosu terapeuta i klijenta, sadržanog u pojmu „Ja i Ti“. Time želimo da naglasimo da i terapeut i klijent (kao učesnici procesa/susreta) svojom odgovornošću podjednako doprinose rezultatu, a nisu samo igrači fiksnih uloga (tj. jedan samo učitelj, a drugi samo učenik).  

Terapeuta zanima bilo koja (svaka) vrsta komunikacije: kako verbalna, tako i neverbalna. Važno je šta se poručuje, ali još je važnije kako to činimo. Često novina tog pristupa zbunjuje klijente (npr. terapeut pita klijenta o izbegavanju kontakta očima s terapeutom ili članom grupe, načinu na koji sede ili pokretu ruke, drhtanju u glasu i sl.). U takvim situacijama se kod klijenata javljaju različiti otpori, koje terapeut nikako neće, niti sme, klasifikovati i/ili osuđivati, već uz klijentovu pomoć istražiti „mehanizam kojim on/ona otuđuje deo svojih ličnih  procesa i time izbegava svesnost sebe i okoline“ (Yontef, 1969).

Tipična pitanja u geštalt terapiji, čija je funkcija pojačavanje svesnosti o iskustvu u sadašnjem trenutku, su: “ Šta sada osećate?”, “Probajte da uradite “to” i posmatrajte čega ćete pritom postati svesni (npr. varijanta je: “Ostanite s tim (osećajem, pokretom, sećanjem itd.). Čega ste svesni sada?”).

Cilj terapije je povećati polje svesnosti u određenom području doživljavanja, kao i povećati sposobnost pojedinca da osvesti svoje automatske reakcije (navike/šeme) u pojedinoj situaciji i time sebi omogući izbor delovanja u toj situaciji. Svesnost se odnosi na doživljaj kontakta s “onim što jeste”, tj. sa svojom egzistencijom – preciznije rečeno, govorimo o:

  • svesnosti o nivou poznavanja i prihvatanja sopstvene posebnosti/individualnosti/autentičnosti
  • svesnosti o nivou poznavanja okoline
  • svesnosti o odgovornosti za sopstvene izbore
  • svesnosti o svojoj sposobnosti ulaženja u kontakt i izlaženja iz njega.

Geštalt terapeut radi tako da se usmeri na proces dijaloga s klijentom – ukoliko bi terapeut preuzeo odgovornost za usmeravanje procesa prema cilju, klijent ne bi više bio odgovoran za svoj proces rasta. Osoba koja samo verbalno daje do znanja da je u relaciji s drugim, ali ne vidi šta se događa (ne reaguje i ne oseća kao odgovor na trenutnu interakciju), nije u potpunosti svesna situacije i nije u pravom kontaktu. Svesnost o dijalogu omogućava osobi da zna šta radi u odnosu prema drugoj osobi, da zna kako radi to što radi, da je svesna alternativnih mogućnosti i svog izbora da sada bude upravo to što je. Sadržaji se ne analiziraju i ne objašnjavaju, nego se stvaraju načini i mogućnosti za integraciju i prihvatanje tih sadržaja. U centru terapijskog rada su klijentov doživljaj – njegovo subjektivno iskustvo – i terapeutova zapažanja o detaljima koja do tog trenutka nisu bila deo svesnog klijentovog iskustva.

Geštalt terapija ima niz oblika i podvrsta: individualna i grupna psihoterapija, terapija za decu, terapija parova i porodična terapija.

Koristi se u zdravstvu, socijalnoj zaštiti, školstvu (spečificni pravac je geštalt-pedagogija) u savetovalištima, centrima za razvoj ličnosti (npr. razvijanje kreativnih sposobnosti), bolnicama itd.

Tipični klijenti geštalt terapeuta su: anksiozni, depresivni, perfekcionisti, fobičari, i dr. Geštalt se uspešno koristi i u tretmanu psihosomatskih smetnji, intrapsihičkih konflikata, problema s autoritetima.

Dr Olivera M. Ćirković

Izvor

Leave a Comment

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Postovi po kategorijama

facebook