Iz svakodnevnog rada sa pacijentima, bez obzira da li su od mene pomoć i podršku zatražili kao lekara ili psihoterapeuta, shvatila sam da se u nama bore mnoge sile i da većinu problema, briga i tuga stvaramo, kreiramo sami. Bitka je to! S jedne strane, pacijenti ubeđeni da rade za sebe i to da bolje ne može, a kad se ugleda druga strana medalje onda tek nastaje haos u njihovim glavama. Eto opet polarnosti: radim najbolje što znam i bolestan sam, a ispada da kada bih radio malo laganije (suprotnije) bio bih zdraviji. U glavama pacijenata to nije logično, ali jeste put ka izlečenju, a zatim i isceljenju. Pogledajmo objektivno na proces razbolevanja – da smo zaista radili najbolje što je za nas, ne bi se razboleli. Tu nastaje zaplet, pometnja. Raditi najbolje za nas nikako ne znači raditi najracionalnije, najbezbolnije, nejeksplicitnije, najlagodnije. Ne. To zapravo znači raditi iz sebe, tj. dozvoliti sebi da osećamo…
Kada izgovorimo reč starost ili starenje malo je ljudi koji se osete prijatno u svojoj koži, koji na te reči nemaju asocijacije na bolesti, bolne gubitke, fizičku zavisnost, demenciju, hronične bolesti ostavljene im u nasleđe, itd. Najkraće rečeno starenje je skoro izjednačeno sa aktivnim propadanjem i degradacijom, sa usamljenošću.
Ne mora, niti treba tako da bude!
Od nas zavisi da li ćemo u procesu starenja uživati. Od nas zavisi da li ćemo zdravo stariti.
BeoMed je mesec oktobar posvetio starima, zdravom starenju i promociji zdravih stilova života. Pridružite nam se!
Sve češće dobijamo pozive članova porodice koji se raspituju o palijativnom zbrinjavanju. Šta je to? Šta podrazumeva? Kako funkcioniše? Raspituju se o terapiji uopšte, ciljano o terapiji bola, saniranju dekubita, previjanju, dežurstvima… U ovom i narednim tekstovima pokušaćemo početi od početka sa samim pojmom palijative, a zatim ćemo tekst po tekst objašnjavati, sve sa ciljem da pacijentima i članovima porodice olakšamo i predstavimo šta možemo i kako možemo da im pomognemo.