• Individualni i grupni rad
  • Rad sa decom i omladinom
  • Različiti anksiozni poremećaji (poput fobija, generalizovanog anksioznog poremećaja, paničnih napada ili opsesivno – kompulzivnog poremećaja)
  • Poremećaji ličnosti (granični poremećaj ličnosti)
  • Poremećaji raspoloženja (depresija, bipolarni poremećaj)
  • Poremećaji ishrane
  • Podrška pacijentima sa teškom hroničnim bolestima i članovima njihovih porodica
  • Rešavanje svih razvojnih problema (strahovi, poremećaj navika, problemi u ponašanju, noćno mokrenje, opstipacije, histerije
  • Podrška pacijentima sa teškom hroničnim bolestima i članovima njihovih porodica, navikavanje na vrtić, školu, itd.)

Psihoterapiju uvodimo u različitim situacijama: najčešće se javljaju sami klijenti, koji imaju, kraće ili duže vreme problem (zabrinutost) koji nisu u stanju sami da savladaju; ređe se tokom neuropsihološkog testiranja pacijenta diferencijalno dijagnostikuje da zaboravnost, otežano pamćenje, nisu posledica ili najava početka dementnih procesa, već su posledica „zamora materijala“, pa se zaboravnost javlja kao posledica anksioznih ili depresivnih stanja klijenta, stresa, žalovanja i sl.

Psihoterapiju možemo raditi kako u ordinaciji, tako i u domovima naših klijenata. Gde se terapija izvodi zavisi isključivo od želje i potreba samih klijenata.

  • Izolacija
  • Smrt
  • Smisao života
  • Sloboda
( Izvor: Irvin D. Jalom M.D., NY,USA, 2009. )

U geštalt terapiji se puno pažnje posvećuje pronalaženju i razvoju adekvatne podrške za određeni stepen kontaktiranja koji želimo ostvariti. Geštalt terapeut radi tako da se usmeri na proces dijaloga s klijentom #8211; ukoliko bi terapeut preuzeo odgovornost za usmeravanje procesa prema cilju, klijent ne bi više bio odgovoran za svoj proces rasta. A sam proces rasta je asimilacija: preobražaj onoga što nisam ja u ono što jesam.

Terapijski proces vodi klijent, a ne terapeut, jer kako je rekao sam Perls (jedan od utemeljivača geštalt pravca u psihoterapiji): “Ono što je hranljivo za klijenta je ekskluzivnost vremena koje mu terapeut daje”.

Terapeuta zanima bilo koja (svaka) vrsta komunikacije: kako verbalna, tako i neverbalna. Važno je šta se poručuje, ali još je važnije kako to činimo. Često novina tog pristupa zbunjuje klijente (npr. terapeut pita klijenta o izbegavanju kontakta očima s terapeutom ili članom grupe, načinu na koji sede ili pokretu ruke, drhtanju u glasu i sl.). U takvim situacijama se kod klijenata javljaju različiti otpori, koje terapeut nikako neće, niti sme, klasifikovati i/ili osuđivati, već uz klijentovu pomoć istražiti „mehanizam kojim on/ona otuđuje deo svojih ličnih procesa i time izbegava svesnost sebe i okoline“ (Yontef, 1969).

Gestalt

gestalt psihoterapija

U geštalt psihoterapiji ključan je pojam svesnosti. Svesnost omogućava lični/individualni rast i razvoj svih potencijala koji je usmeren ka celovitosti i usklađenosti sa životnim poljem. To se omogućava opažanjem/osvešćenjem kako živimo u sadašnjosti i istraživanjem kako kreiramo ustaljene obrasce ponašanja koji ne dovode do rezultata koje želimo, već nas uznemiravaju i ostavljaju duboko nezadovoljnim i/ili bolesnim.

U radu sa klijentom terapeut se susreće s pojmom klijentovog „stila u uspostavljanju kontakta“, nečega tj. #8220;šeme” koju je klijent/klijentkinja razvio/la tokom života od najranije mladosti: specifične karakteristike kako u uspostavljanju kontakta sa spoljašnjim svetom, tako i u njihovem unutarašnjim svetu osećaja i stavova. Budući da je to podložno stalnoj promeni, prilagođavanju, rastu i razvoju, reč je o procesu, a ne o strukturi. Iz tog razloga proces psihoterapije je ne samo različit za svako ljudsko biće, već se menja i kod svake osobe tokom vremena i samog procesa rada.

nbsp;

Ordinirajući psihoterapeut dr Olivera M. Ćirković, geštalt psihoterapeut

Psiholoska podrska

Rad sa pacijentima obolelim od Alchajmerove bolesti i demencije, pregled neuropsihijatra, ordiniranje i kontrola terapije, neuropsihološko testiranje, psihološka procena

Ordinirajući psihoterapeuti: dr Olivera M. Ćirković geštalt psihoterapeut, Mr sci med dr. Slavica Golubović, Violeta Zoraja dipl. psiholog