Pozovite nas:  011 39-79-882 , 061-16-26-570

Adresa: Vojvode Stepe 25, Beograd:  Pogledajte na mapi

Sep 19

Terapija bola

TERAPIJA BOLA – NEOPHODNOST TIMSKOG RADA

Otklanjanje bola kod pacijenata je za lekare svih specijalnosti jedan od najvažnijih, najurgentnijih, ali najčešće i najkompleksnijih zadataka. Značaj timskog rada (lekkar, medicinska sestra/tehničar, psihoterapeut, i dr.) je od velike važnosti za lekara koji se ozbiljno prihvati rešavanju ovoga zadatka.

Šta je u stvari bol?

Kako nastaje?

Kako ga doživljavamo?

Kako ga procenjujemo na skali bola?

Kako najuspešnije tretirati?

 

Ova i slična pitanje često se čuju u ordinaciji. Momenat kada pacijent zatraži pomoć je momenat kada je pacijent zbog prisutnog bola (bilo intenziteta ili vremenskog intervala postojanja bola) delimično ili potpuno onemogućen u obavljanju svojih svakodnevnih dnevnih aktivnosti. Naravno, i sam doživljaj bola kod različitih pacijenata ili u različitim stanjima je potpuno razližičit.
Po definiciji Internacionalnog udruženja za istraživanje bola bol je «neprijatan senzorni ili emocionalni doživljaj, koji je izazvan postojećim ili mogućim oštećenjem tkiva ili koji je opisan rečima koje odgovaraju takvom oštećenju».
Uzroci bola su neprijatni i štetni nadražaji. To mogu biti nadražaji mehaničke prirode (kao što su povrede), hemijska oštećenja (dejstvo hemijskih materija, organske ili neorganske prirode), velika toplota ili hladnoća, i sl. Bol se javlja i kao jedan od simptoma u nekim patološkim stanjima organizma (gotovo da nema čoveka koji se nije nosio sa bolom koji se javlja kod kancera kod člana bliže ili dalje familije, bliskog prijatelja, komšije…).

Po trajanju simptoma i karakteristikama bola, bol se može podeliti na:

  • Akutni bol (trajanje umerenog ili jakog bola do 7 dana, najčešće određeni događaj je uzrok bola, umeren psihološki uticaj)
  • Subakutni bol (trajanje umerenog ili jakog bola od 7 dana do 6 meseci, najčešće određeni događaj je uzrok bola, umeren psihološki uticaj )
  • Akutni trajući (održavajući) bol (neodređeno vremensko trajanje obično jakog bola, uzrok je trajuće tkivno oštećenje zbog malignog procesa, depresija i anksioznost su česti)
  • Akutni povratni (rekurentni) bol (neodređeno vremensko trajanje umerenog ili jakog bola, uzrok je hronična organska nemaligna patologija, depresija i anksioznost su česti)
  • Hronični (nesavladivi) benigni bolni sindrom bol (trajanje umerenog ili jakog bola duže je od 6 meseci, uzrok je nepoznat, značajan je psihološki uticaj, indikovana je psihoterapija).

Akutni bol upozorava organizam/osobu na prisustvo štetnog ili potencijalno štetnog nadražaja van organizma. Uzrok akutnog bola je uvek poznat, kao što se tačno može definisati vreme nastanka, a uklanjanjem uzroka nestaje i bol. Mogu biti prisutni i simptomi i znaci povećane aktivnosti autonomnog nervnog sistema, kao što su: povišen krvni pritisak, znojenje, ubrzan srčani ritam, ubrzano disanje i sl.

Hroničan bol je bol koji traje duže od tri meseca i teško je definisati tačno vreme nastanka bola. Uzrok bola je najčešće nepoznat ili ga je nemoguće odstraniti. Bol više ne upozorava organizam već sam po sebi postaje oboljenje. Prisutni su i znaci hroničnog umora, nesanice, malaksalosti, razdražljivosti, gubitak apetita tj. razvijaju se hronični znaci vegetativnog nervnog sistema. Kao takav, bol utiče na pacijentovu ličnost, ometa ga u obavljanju svakodnevnih dnevnih aktivnosti i tako sprečava da živi kvalitetnim životom, a to utiče i na pacijentovu okolinu. Psihosocijalni činioci se ugrađuju u ukupni doživljaj bola i postaju važniji i od bolnog nadražaja. Pacijent se povlači, postaje depresivan ili anksiozan ili i jedno i drugo i indikovano je uključivanje psihoterapeuta u rad na lečenju ovakvog bola, koje obuhvata ne samo uklanjanje uzroka bola već i posledice dugotrajnog trajanja bola.

Na osnovu svega rečenog veoma je bitno pratiti signale koje nam svopstveni organizam šalje i reagovati na vreme. U razvijenim zemljama, što se pokazalo kao izuzetno uspešno, u zdravstvenim ustanovama, na svim nivoima, formirani su timovi koji se bave lečenjem bola. U timu pored lekara (porodičnih lekara, fizijatara, neurologa, reumatologa, anesteziologa, i dr.) obavezno su uključeni i psihoterapeuti.

Izvori:
Handbook of Pain Management, A Clinical companion to Wall and Melzack’s textbook of Pain, 2003.
J. Jovanović, Farmakoterapija bola: analgetici i njihovi adjuvansi, Elit-Medica, Beograd, 2007.

Još uvek bez komentara

Dodajte komentar