Sve češće dobijamo pozive članova porodice koji se raspituju o palijativnom zbrinjavanju. Šta je to? Šta podrazumeva? Kako funkcioniše? Raspituju se o terapiji uopšte, ciljano o terapiji bola, saniranju dekubita, previjanju, dežurstvima… U ovom i narednim tekstovima pokušaćemo početi od početka sa samim pojmom palijative, a zatim ćemo tekst po tekst objašnjavati, sve sa ciljem da pacijentima i članovima porodice olakšamo i predstavimo šta možemo i kako možemo da im pomognemo.

 

Palijativna nega pacijenata predstavlja svestranu (sveobuhvatnu) brigu o pacijentima obolelim od teških, hroničnih bolesti, najčešće u terminalnim fazama bolesti, kao i o njihovim porodicama. Za ovakav vid nege pacijenata neophodno je i posebno organizovati multidisciplinarne timove koji  negu pružaju. 

Palijativna nega pacijenata predstavlja tretman, tačnije niz posebno prilagođenih tretmana koji uklanjaju (u maksimalnoj mogućoj meri) neugodnosti, simptome i stres koji teška bolest sama po sebi donosi pacijentu (bol, umor, mučnine, gubitak apetita, malaksalost, depresiju, nesanicu, anksioznost, povraćanje, probleme sa stolicom, itd.). Isto tako ublažava i negativne efekte koje invazivne terapije i radikalne hirurške intervencije mogu da prouzrokuju kod pacijenata.

Uvek je u palijativnu negu uključena i porodica, obzirom da nisu retki slučajevi kada porodica posustaje, luta, rastrzana između ljubavi prema najbližem, obolelom članu porodice i mogućnosti i kvaliteta nege koju želi da obezbedi svom najmilijem. Ovaj vid zdravstvenih usluga se uključuje u bilo kojoj fazi bolesti i nije isključivo namenjen pacijentima obolelim od karcinoma, a osnovni cilj je da pacijentu bude olakšano, da mu bude ugodno i da mu se poboljša kvalitet života koji u času pružanja nege živi. Palijativna nega nije i ne sme biti mračni tunel, iz koga se ne nazire tračak svetlosti. Naprotiv, palijativna nega predstavlja taj tračak koji obezbeđuje pacijentu da dostojanstveno provede  vreme sa članovima porodice, sa svojim najvoljenijima pred kraj svoga života. 

Palijativna nega pacijentu pruža priliku da živi što ugodnije, olakšavajući tako simptome koji pacijenta uznemiruju, kao i posledice lečenja koje se mogu javiti. Predstavlja most između pacijenta i zdravstvenih ustanova, koje pružaju odgovarajuće dijagnostičke i terapijske tretmane pacijentu. Minimum koji palijativna nega treba da pacijentu obezbedi: kupiranje bolova i dugih simptoma, emocionalnu podršku za pacijenta i porodicu, zdravstveno zbrinjavanje pacijenata.

U svetu gde je služba za palijativno zbrinjavane razvijena pozitivan efekat koji postoji na opšte psihofizičko stanje pacijenata, kao i članova porodice je veliki. Tim palijativne nege koordinira sa svim neophodnim za pacijenta zdravstvenim ustanovama i pružaocima usluga.

Timski rad je od izuzetnog značaja za adekvatnu i uspešnu palijativnu negu, pa se iz tih razloga uz lekara i medicinske sestre, timu priključuju i socijalni radnici, farmaceuti, nutricionisti, psihoterapeuti, sveštenici.

Neophodno je naglasiti da palijativna nega nikako ne može zameniti primarni tretman pacijenta, ali zato ga zato podržava, istovremeno se realizujući, a sve sa ciljem sprečavanja i olakšavanja patnje kroz koju pacijenti i članovi porodice prolaze. I još jedna bitna činjenica – ako je pacijentu potrebna palijativna nega to nikako ne znači da pacijent umire. Svrha palijativne nege je da pacijentu obezbedi da kroz određene faze bolesti prođe na što bezbolniji način.

Autor: Dr Olivera M. Ćirković

Attachment