Pojam demencija opisuje skup simptoma koji mogu uključivati gubitak pamćenja i probleme sa mišljenjem, sa rešavanjem problema ili probleme s govorom.

 

Demencija nastaje kada je mozak oštećen zbog bolesti (kao što je to slučaj sa Alchajmerovom bolešću) ili serije moždanih udara. Demencija je progresivna, što znači da su simptomi će postepeno pogoršati. Šira definicija demencije je da je demencija stečeni, progresivni pad bar tri od sledećih navedenih  funkcija: kognicije, pamćenja, govora, vizuospacijalnih sposobnosti ličnosti,  u dovoljnom stepenu da ometaju socijalno i profesionalno funkcionisanje osobe. Uzroci demencije mogu biti različiti: Alchajmerova bolest (najčešći uzrok), vaskularna demencija, demencija sa Levijevim telima, frontotemporalna demencija, kombinovana demencija, mnoge druge bolesti (Parkinsonova bolest, Hantingtonova bolest, tumori mozga, zapaljenja mozga, Krojcfeld-Jakobova bolest, normotenzivni hidrocefalus, itd.).

Procenjuje se da oko 10% osoba starijih od 65 godina boluje od neke forme demencije. Starenje stanovništva i procene da će u narednom periodu svaka treća osoba biti u kategoriji starijih od 65 godina uvećava značaj demencije kao zdravstvenog problema koji se mora ozbiljno sagledati. Podela demencija prema etiologiji, lokalizaciji i mogućnosti izlečenja omogućava sistematičniju procenu simptoma i stvaranje kliničkih i neuropsiholoških profila poremećaja i precizniju diferencijalnu dijagnozu sindroma demencije. Od naročitog značaja je otkrivanje lečivih formi demencije (8-10% svih demencija), kao i ranih stadijuma najčešćih  demencija, Alchajmerove bolesti i vaskularnih demencija zbog mogućnosti primene medikamentozne terapije koja značajno usporava evoluciju bolesti i odlaže njeno produbljivanje.

demencija_v
Osim kognitivnih problema, osobe obolele od demencije mogu ispoljavati i izmene u ponašanju (halucinacije, paranoidne ideje, inverzija sna, agitacija i dr.) koje predstavljaju dodatni problem u zbrinjavanju ovih pacijenata. Adekvatno prepoznavanje poremećaja ponašanja i medikamentozno delovanje u navedenim slučajevima značajno  poboljšava kvalitet života dementne osobe, ali i njenog okruženja.

I na kraju, par zanimljivosti:  zemljama koje imaju dobro razvijenu statistiku kada je ova bolest u pitanju (u ovom slučaju UK) izračunato je da 1.340 000 000 radnih sati (više nego 150 000 godina) su profesionalci različitih profila proveli u radu sa obolelima od demencije u 2013. godini. Na demenciju je iste godine potrošeno 26.3 biliona funti (dve trećine su izdvojili dementni i članovi njihovih porodica).  Troškovi nege i zbrinjavanja obolelog od demencije iznose 30 000 funt godišnje po obolelom, dok se za istraživanja u ovoj oblasti izdvoji 90 funti po obolelom na godišnjem nivou.

Izvor:

1.    http://www.alzheimers.org.uk/
2.    http://www.alz.org/
3.    http://www.alzheimer-europe.org/

Attachment